Ph.D. Milovan Pecelj

Датум и место рођења: 15.12.1949. Гајдобра

Основну школу завршио је у Гајдобри, а гимназију у Оџацима. Студије географије завршио је на ПМФ-у у Новом Саду 1976. где је магистрирао 1983. и докторирао 1989. Од 1976. до 1980. радио је у гимназији у Коњицу. У звање асистента биран је 1980. a у звање доцента 1989. на Одсјеку за географију ПМФ-а у Сарајеву (климатологија са метеорологијом и општа физичка географија). У звање ванредног професора биран је 1998. на Одсеку за географију ПМФ-а у Приштини, a y звање редовног професора 2003. на Одсјеку за географију Филозофског факултета у Источном Сарајеву. На Учитељском факултету у Београду биран је у звање ванредног професора  (интердисци-плинарни семинар  и основе екологије). До 1992. предавао је на ПМФ-у, Шумарском, Пољопривредном факултету у Сарајеву и Мостару. Од 1992. до 1999. радиo је на ПМФ у Приштини, а од 1996. до 1999. на Учитељском факултету у Београду. Од 1999. до 2005. ради на Филозофском факултету у Источном Сарајеву. Од 1992. године предавао је и на Пољопривредном факултету у Источном Сарајеву, ПМФ-у и Шумарском факултету у Бања Луци и Саобраћајном факултету у Добоју. Од 2006. ради на Географском факултету у Београду, где изводи наставу на студијским програмима основних (Геопросторне основе животне средине, Географија и Демографија), мастер (Геопросторне основе животне средине) и докторских академских студија (Геонауке) Географског факултета у Београду. Обављао је дужност председника Савета (1987-1990) и шефа Одсека за географију (1990-1992) на ПМФ-у у Сарајеву. Руководио је реформом образовања у Републици Српској (2004-2005). Боравио је на универзите-тима у Хелсинкију, Оулу, Харкову, Москви и Колумни. Био је главни и одговорни уредник часописа: „Географски лист” (1984-1987.) и  часописа Филозофског факултета „Радови” (1999-2005). Био је члан Главног одбора СПКД „ПРОСВЈЕТА” (2005-2008); Био је други потпредседник Међународне комисије Кошаркашког савеза БиХ; основач и председник кошаркашког клуба КК „Филозофски“ – Пале члана прве лиге Републике Српске. Био је: предста-вник државног капитала Хидроелектране Вишеград; председник Извршног одбора за прославу Првог српског устанка (2004). Учествовао је 2000. у раду Конференције словенских земаља у Москви 2001. Изабран је у „Межнационалная Академия Гуманитарних и Естанствених наук” имени кнъзе Щербатовик – Москва. Боравио је 2001. на Универзитетима у Хелси-нкију и Оулу (Финска) у организацији Helsinki Consulting Group у оквиру кооперације у образовању између Финске и БиХ.Био је Декан Филозофског факултета Унивезитета у Источном Сарајеву (1999-2005). Био је министар просвјете и културе у Влади Републике Српске 2005. Учесник је министарске конференције Болоња процес у Бергену 2005. и министарске Конференције за Југоисточну Европу у Дубровнику 2005. Потписник је „Споразума о узајамном признавању докумената у образовању и регулисању статусних питања ученика и студената“ Србије и Републике Српске. Био је руководилац Реформе образовања Републике Српске (2004-2006); руково-дилац тима за израду „Измена и допуна Закона о Универзитету Републике Српске“ (2005). Био је члан Управног одбора – Project Steering Committetee Meeting of the Europen Union (Delegation of The European Comission to BiH) Project – „VET System Reform Devalopment“ 2005. Покренуо је рад студијске групе географија и основао Институт Филозофског факултета у Источном Сарајеву. Обављао је дужност шефа Катедре за животну средину на Географском факултету (2007-2010). Обавља дужности управника Института Геопросторне основе животне средине и ГИС и председника Савета Географског факултета у Београду. Члан је Већа научних области грађевинско-урбанистичких наука Универзитета у Београду од 2007.

Објавио је 13 књига и 147 научних, стручних и научно-популарних радова, од тога 19 научних радова у часописима који су на SCI и SSCI листе. Као први аутор био је седам пута. Од 147 библиографске јединице први аутор је био на 123 рада. Радове излагао на међународним конференцијама, конгресима, научним скуповима и симпозијумима. Учествовао је на десет међународних конференција (Атина, Катанија, Тунис, Крф и Кембриџ) и пет конгреса географа. Објављивао је радове у водећим часописима нацио-налног значаја, часописима националног значаја, зборницима радова са међународних научних скупова, зборницима радова са националног научног скупа и стручним публикацијама. Миловану Пецељу је додељена награда „Владимир Ћоровић“ за књигу Јевто Дедијер – живот и дело –„за најбоље научно дјело на српском језику зa 2009-2010. годину“.

Interest in Faculty of Geography?

Get the brochure in electronic format