Одсек за демографију

О студијској групи

Редовне четворогодишње студије демографије на Географском факултета Универзитета у Београду основане су школске 1999/2000. године, на основу вишедеценијске традиције наше куће у изучавању становништва и школовања образованих профила магистара и доктора наука из области популационих истраживања.

Студије демографије на овом факултету су конципиране кроз програме редовних, мастер и докторских студија, кроз мултидисциплинаран приступ изучавању популације. Отуда, у редовним студијама, поред уже стручних предмета (природно обнављање становништва, миграције становништва, структуре становништва, пројекције итд) изводи се настава и из предмета који имају везе са сродним научним дисциплинама: статистика становништва, историјска демографија, епидемиологија, антропологија, екологија, психологија, геополитика, популациона политика и др. На смеру се стичу знања о теоријским питањима развитка ставништва, о регионалној диференцираности демографских процеса у Србији, Балкану, Европи и свету.

Посебна пажња посвећује се изради студија о становништву, које су применљиве у плановима развоја привреде, друштва, просторном и урбанистичком планирању. Отуда наш смер омогућује стицање образовања које се може реализовати кроз запошљење у разнородним институцијама од локалног, државног до међународног нивоа (матичне службе, секретаријати за привреду, урбанизам, просторно планирање, статистичке службе, министарства за дијаспору, социјалну политику, регионални развој, као и државне институције, хуманитарне и сличне организације (Црвени крст, невладине организације).

Настава се организује кроз предавања и вежбе, као и практичне и теренске наставе, гостовање професора и предавача из земље и иностранства. У настави учествују професори из области демографије, као и наставници са сродних факултета: филозофски, медицински, економски и др.

 О демографији

Демографија је наука о становништву. Демографска проблематика је стара као и људски род. Питања живота и смрти, опстанка, феномен рађања, брачног суживота, старења, дубоко су усађена у биолошко, друштвено и духовно биће човека. Знања о развитку становништва су ницала у окриљу многих наука, па је демографија је интердисциплинарна наука и повезана са статистиком, социологијом, економијом, медицином, биологијом, антропологијом, психологијом и дугим научним дисциплинама. Веза између демографије, њених метода и техника, и развитка статистике и статистичког метода као универзалног метода изучавања масовних појава, посебно је наглашена. Примена савремених демографских анализа и пројекција за потребе планирања развоја друштва је специфичан допринос демографије као науке.

За развој демографије најзаслужнији су истраживачи из 17. века, који су развили технике истраживања које се користе и данас. Оснивач демографије је JohnGraunt. Од старих култура и цивилизација до данас предмет размишљања су била питања развоја становништва у склопу укупног развоја друштва. Веома познату демографску теорију изнео је енглески економиста ThomasRobertMalthus, а разматрања слична његовим актуелна су до данас. Он је исказао забринутост због несразмере између брзине раста становништва и средстава за живот.

Савремена демографије ипак је заживела као самостална дисциплина тек средином прошлог века када су се истраживања омасовила и била иницирана великим порастом становништва света. Демографија у Србији има дугу традицију.

Демографија проучава промене у броју становника, природно кретање (рађање и смртност), склапање и развод брака, све облике миграција становништва. Предмет демографије су и структуре становништва према различитим обележјима као што су старосна и полна, економска, образовна, структура према националности и религији, брачна. Демографија истражује и проучава законитости и правилности у променама становништва под утицајем наталитета и морталитета, мобилности становништва и њихових структура.

Демографски развитак је синоним комплексног процеса развитка становништва који обухвата природно и миграционо кретање становништва и промене у свим структурама становништва, али и у међусобној интеракцији и све то у склопу деловања економских и социјалних, биолошких, психолошких и осталих чинилаца који на директан или индиректан начин условњавају или усмеравају развитак становништва на одређени начин.

Шеф одсека

др Мирјана Девеџић, редовни професор

Катедра за демографију

Шеф Катедре

др Мирјана Девеџић, редовни професор

др Мирјана Девеџић, редовни професор

др Гордана Војковић, редовни професор

др Љубица Рајковић, редовни професор

др Вера Глигоријевић, доцент

др Александар Кнежевић, доцент

др Петар Васић, доцент

мср Јелена Стојилковић Гњатовић, асистент

мср Наталија Мирић, асистент