Odsek za geoprostorne osnove životne sredine

Geografija, kao glavna i kompleksnija nauka koja proučava geoprostorne sadržaje na površini Zemlje ima velike mogućnosti i zadatke u obrazovanju i vaspitanju mladih, i naroda u celini, o nužnosti očuvanja i unapređenja životne sredine. Geografija i geografi,koristeći rezultate svojih naučnih disciplina, ali i drugih nauka,objašnjavaju prostorne aspekte narušavanja životne sredine,utvrđuju teritorijalno rasprostranjenje zagađujućih materija i energija i način njihovog delovanja na ostale sadržaje u prostoru koji su bitni za život ljudi. Glavni zadatak geografije na ovom planu je da iskaže sintezno uzroke i posledice nepovoljnih promena u životnoj sredini, da predvidi prostorne razlike i posledice tih promena, prognozira razmeštaj posledica i predloži program mera revitalizacije degradiranih prostora.

Geografija se po svojoj sistemologiji bavi u najvećem obimu problemima životne sredine. Pojedine njene discipline se bave fundamentalnim istraživanjima elemenata i kompleksa životne sredine. Tako u fizičko-geografskom kompleksu nauka (geomorfologija, hidrologija, klimatologija, pedogeografija, biogeografija) izučavaju se osnovni elementi i faktori životne sredine–reljef, vode, klima, zemljište i biosvet. S druge strane, društveno-geografski kompleks naučnih disciplina (geografija stanovništva, geografija naselja, ekonomska geografija, turistička geografija, politička geografija i dr.) se bavi društvenom sredinom i razmeštajem antropogenih tvorevina u prostoru, kao i uzrocima i posledicama takvog razmeštaja.

Stoga je geografija najbliža pojmu „nauka o životnoj sredini“. jer najveći deo fundamentalnih sadržaja iz ove nauke pokriva geografija. Geografija nije samo nauka o životnoj sredini,niti ona pokriva svu problematiku životne sredine. Geografija je kompleksna nauka koja se bavi prostornim razmeštajem prirodnih i društvenih objekata, pojava i procesa. Nauka o životnoj sredini nema samo taj bazni (geografski) smisao, već se mora postupati i aspektno: tehnološki, ekonomski, socijalno-pravno, vaspitno-obrazovno, zdravstveno i dr. Nauka o životnoj sredini obuhvata i druge elementarne sadržaje, pojave i procese koji se odvijaju u njoj: hemijske (materijalne), fizičke (energetske), biološke (životne) i sl.

Degradacija životne sredine je posledica konflikta biosfere u kojoj se čovek rodio i nasledio i tehnosfere kojuje stvorio. Toje izazov za geografe, jer ima teorijski, optimalan i logičan sistem za celovito (globalno) i posebno (regionalno) izučavanje svih problema i odnosa u životnoj sredini. Specijalističke nauke (od fizike i hemije do medicine), iako upravo zbog potreba proučavanja životne sredine produbljuju svoje metode, u svojoj suštini ostaju sektorske i ne mogu pokriti ceo kompleks životne sredine, već samo njene pojedine elemente i procese. Geografija, zahvaljujući svom mestu među naukama, ima posebnu prednost u izučavanju kompleksa životne sredine. Upravo u naučnom istraživanju životne sredine je najveća mogućnost i prilika za primenu geografije kao fundamentalne nauke u smislu njenog aplikativnog iskaza –nauke o životnoj sredini.

Šef odseka

dr Miroljub Milinčić, redovni profesor

Katedra za životnu sredinu

Šef Katedre

dr Miroljub Milinčić, redovni profesor

dr Milovan Pecelj, redovni profesor

dr Miško Milanović, vanredni profesor

dr Bojana Mihajlović, docent

dr Ivan Novković, docent

msr Tijana Đorđević, saradnik u nastavi

msr Ivan Samardžić, saradnik u nastavi

msr Ljiljana Mihajlović, saradnik u nastavi