Одсек за геопросторне основе животне средине | Географски факултет

Одсек за геопросторне основе животне средине

Географија, као главна и комплекснија наука која проучава геопросторне садржаје на површини Земље има велике могућности и задатке у образовању и васпитању младих, и народа у целини, о нужности очувања и унапређења животне средине. Географија и географи,користећи резултате својих научних дисциплина, али и других наука,објашњавају просторне аспекте нарушавања животне средине,утврђују територијално распрострањење загађујућих материја и енергија и начин њиховог деловања на остале садржаје у простору који су битни за живот људи. Главни задатак географије на овом плану је да искаже синтезно узроке и последице неповољних промена у животној средини, да предвиди просторне разлике и последице тих промена, прогнозира размештај последица и предложи програм мера ревитализације деградираних простора.

Географија се по својој системологији бави у највећем обиму проблемима животне средине. Поједине њене дисциплине се баве фундаменталним истраживањима елемената и комплекса животне средине. Тако у физичко-географском комплексу наука (геоморфологија, хидрологија, климатологија, педогеографија, биогеографија) изучавају се основни елементи и фактори животне средине–рељеф, воде, клима, земљиште и биосвет. С друге стране, друштвено-географски комплекс научних дисциплина (географија становништва, географија насеља, економска географија, туристичка географија, политичка географија и др.) се бави друштвеном средином и размештајем антропогених творевина у простору, као и узроцима и последицама таквог размештаја.

Стога је географија најближа појму „наука о животној средини“. јер највећи део фундаменталних садржаја из ове науке покрива географија. Географија није само наука о животној средини,нити она покрива сву проблематику животне средине. Географија је комплексна наука која се бави просторним размештајем природних и друштвених објеката, појава и процеса. Наука о животној средини нема само тај базни (географски) смисао, већ се мора поступати и аспектно: технолошки, економски, социјално-правно, васпитно-образовно, здравствено и др. Наука о животној средини обухвата и друге елементарне садржаје, појаве и процесе који се одвијају у њој: хемијске (материјалне), физичке (енергетске), биолошке (животне) и сл.

Деградација животне средине је последица конфликта биосфере у којој се човек родио и наследио и техносфере којује створио. Тоје изазов за географе, јер има теоријски, оптималан и логичан систем за целовито (глобално) и посебно (регионално) изучавање свих проблема и односа у животној средини. Специјалистичке науке (од физике и хемије до медицине), иако управо због потреба проучавања животне средине продубљују своје методе, у својој суштини остају секторске и не могу покрити цео комплекс животне средине, већ само њене поједине елементе и процесе. Географија, захваљујући свом месту међу наукама, има посебну предност у изучавању комплекса животне средине. Управо у научном истраживању животне средине је највећа могућност и прилика за примену географије као фундаменталне науке у смислу њеног апликативног исказа –науке о животној средини.

Шеф одсека

др Мирољуб Милинчић, редовни професор

Катедра за животну средину

Шеф Катедре

др Мирољуб Милинчић, редовни професор

др Милован Пецељ, редовни професор

др Мишко Милановић, редовни професор

др Бојана Михајловић, доцент

др Иван Новковић, доцент

др Иван Самарџић, асистент

др Тијана Ђорђевић, сарадник у настави

мср Љиљана Михајловић, сарадник у настави