Jован Цвијић | Географски факултет

Jован Цвијић

Cvijic1(Лозница 7. X 1865 – Београд, 16. I 1927) Највећи српски географ, председник Српске акдемије наука, ректор Београдског универзитета

Својом монографијом Das Karstphänomen из 1893. године, Јован Цвијић се прочуо у свету науке и означио почетак научне географије код нас. Овим и низом других радова афирмисао се као водећи светски стручњак за крас. Године 1896. открио је трагове плеистоценских ледника на Рили и засновао глациологију код нас. Темељито је проучио еволуцију Панонског и Егејског језера, постанак Ђердапа, Босфора и Дарданела. Први је проучавао балканска језера и утемељио лимнологију. Истраживао је и трагове старе вулканске активности и унапредио сазнања о вулканологији.

Иако превасходно геоморфолог, Цвијић је на истраживачким путовањима обраћао пажњу и на становништво, његово порекло и миграције, на сеоска и градска насеља, привредни живот, обичаје и етнопсихичке особине народа. Радовима о овим питањима створио је своју концепцију антропогеографије и засновао нову науку – етнопсихологију. Бавио се и јавним радом а своја запажања о нашем друштву изложио је у књигама Говори и чланци. Своје научне резултате синтетизовао је у три врло обимна приручника: Основе за географију и геологију Македоније и Старе Србије, I-III, 1906—1911; Балканском полуострву, 1922. и Геоморфологији, 1924–1926. године. У низу радова износио је своје визије будућих догађаја и предлоге за изградњу крупних саобраћајница и привредних објеката.

Јован Цвијић је изабран у тридесетак научних друштава и академија широм света. Био је члан и председник Српске академије наука, основао је Географски завод и Географски семинар (1893), и Српско географско друштво (1910). Покренуо је више часописа: Преглед географске литературе о Балканском полуострву (1894), Српски етнографски зборник (1902) и Гласник Српског географског друштва (1912). Од 1893. до 1907. изводио је целокупну наставу географије на Великој школи и Универзитету.

Проф. Др Милорад Васовић (1997)