Историјат | Географски факултет

Istorijat

Pr­va pro­fe­si­o­nal­na na­stav­no-na­uč­na ge­o­graf­ska in­sti­tu­ci­ja u Sr­bi­ji for­mi­ra­na je 1893. go­di­ne. Te go­di­ne, po­sle od­bra­ne dok­tor­ske te­ze – Das karstphäno­men, u Be­ču, Jo­van Cvi­jić je osno­vao Ge­o­graf­ski za­vod pri Isto­rij­sko-fi­lo­zof­skom fa­kul­te­tu Ve­li­ke ško­le, ko­ja je 1905. pre­ra­sla u Uni­ver­zi­tet u Be­o­gra­du. Od svog na­stan­ka Ge­o­graf­ski za­vod, pre­te­ča sa­da­šnjeg Ge­o­graf­skog fa­kul­te­ta, po­sta­je ini­ci­ja­tor raz­vo­ja ge­o­gra­fi­je i no­si­lac or­ga­ni­zo­va­nih na­uč­nih is­tra­ži­va­nja u raz­li­či­tim de­lo­vi­ma Bal­kan­skog po­lu­o­str­va, na­ro­či­to u obla­sti iz­u­ča­va­nja na­se­lja, sta­nov­ni­štva i ge­o­mor­fo­lo­gi­je. Ubr­zo na­kon to­ga, 1910. osno­va­no je Srp­sko ge­o­graf­sko dru­štvo, pr­vo udru­že­nje ge­o­gra­fa na Bal­ka­nu.

Jovan Cvijić

Pre osni­va­nja Ge­o­graf­skog za­vo­da, ge­o­gra­fi­ja u Sr­bi­ji pre­da­va­la se kao na­stav­ni pred­met na Ve­li­koj ško­li, kao i u osnov­nim i sred­njim ško­la­ma. U to vre­me va­žnu ulo­gu u pri­ku­plja­nju ge­o­graf­skih zna­nja i ši­re­nju ge­o­graf­skih ide­ja, za ko­je se pre mo­že re­ći da su za­be­le­ške ne­go pra­va na­uč­na zna­nja, ima vi­še pu­to­pi­sa­ca, knji­žev­ni­ka i kul­tur­nih rad­ni­ka: Jo­a­kim Vu­jić, otac srp­skog po­zo­ri­šta, sa vi­še de­la – No­vej­še ze­mljo­pi­sa­ni­je (1825), Pu­te­še­stvi­je po Ser­bi­ji (1826), Pu­te­še­stvi­je po Un­ga­ri­ji, Va­la­hi­ji, Mol­da­vi­ji, Be­sa­ra­bi­ji, Her­so­nu i Kri­mu (1833) i dru­gim; Vuk Ste­fa­no­vić Ka­ra­džić, ve­li­ki srp­ski re­for­ma­tor u obla­sti kul­tu­re i nje­go­vo de­lo Ge­o­gra­fi­če­sko-sta­ti­sti­če­sko opi­sa­ni­je Sr­bi­je (1827); Đor­đe Ma­ga­ra­še­vić sa de­lom Pu­to­va­nja po Sr­bi­ji (1827); Di­mi­tri­je Ti­rol – Po­li­tič­ko ze­mljo­pi­sa­ni­je (1832); Jo­van Ga­vri­lo­vić – Reč­nik ge­o­gra­fij­sko-sta­ti­stič­ni Sr­bi­je (1846); Jo­van Dra­ga­še­vić, pu­kov­nik, ko­ji je od 1880. go­di­ne pre­da­vao na Li­ce­ju ge­o­gra­fi­ju sa et­no­lo­gi­jom – Pri­nos za ge­o­gra­fi­ju Sr­bi­je (1873); Mi­lan Đ. Mi­li­će­vić – Kne­že­vi­na Sr­bi­ja (1876), ka­sni­je (1884), Kra­lje­vi­na Sr­bi­ja, Vla­di­mir Ka­rić – Sr­bi­ja (1887) i dru­gi.

Osni­va­nje Ge­o­graf­skog za­vo­da na Ve­li­koj ško­li mo­že se sma­tra­ti po­čet­kom raz­vo­ja na­uč­ne ge­o­gra­fi­je u Sr­bi­ji i osta­lim srp­skim ze­mlja­ma. Za re­la­tiv­no krat­ko vre­me, za­hva­lju­ju­ći, pre sve­ga, Jo­va­nu Cvi­ji­ću i nje­go­vim uče­ni­ci­ma, od ko­jih su po­se­ban ugled uži­va­li Pe­tar Jovanović (1893–1957), ge­o­mor­fo­log, Ri­sta Ni­ko­lić (1877–1917), an­tro­po­ge­o­graf, za ko­ga je me­đu Cvi­ji­će­vim sa­rad­ni­ci­ma po­sto­ja­la oce­na da je bio ”naj­ta­len­to­va­ni­ji Cvi­ji­ćev đak,” Jev­to De­di­jer, an­tro­po­ge­o­graf, ko­ji je po­sti­gao zna­čaj­ne re­zul­ta­te u iz­u­ča­va­nju Her­ce­go­vi­ne, i dru­gi, srp­ska ge­o­graf­ska ško­la se sna­žno afir­mi­sa­la za­u­zi­ma­ju­ći is­tak­nu­to me­sto, a u ne­kim seg­men­ti­ma i vo­de­će, u evrop­skim i svet­skim okvi­ri­ma.

Od osni­va­nja do da­nas, be­o­grad­ska ge­o­graf­ska ško­la ima vo­de­će me­sto u raz­vo­ju na­uč­ne ge­o­gra­fi­je i prime­ni na­uč­nih re­zul­ta­ta u raz­li­či­tim pod­ruč­ji­ma dru­štve­ne prak­se, kao što su: pro­stor­no pla­ni­ra­nje, ur­ba­ni­stič­ko pla­ni­ra­nje, ru­ral­no pla­ni­ra­nje, za­šti­ta i una­pre­đe­nje ži­vot­ne sre­di­ne i dru­ge. Ge­o­graf­ske ide­je, kon­cep­ci­je i sve­u­kup­na do­stig­nu­ća vre­me­nom su se ši­ri­la i van Be­o­gra­da. Ta­ko, još u Cvi­ji­će­vo vre­me 1922. go­di­ne osno­va­na je Ka­te­dra za ge­o­gra­fi­ju pri on­da­šnjem Fi­lo­zof­skom fa­kul­te­tu u Sko­plju, ko­ja je ka­drov­ski i te­o­rij­sko-me­to­do­lo­ški te­sno bi­la po­ve­za­na sa ge­o­graf­skim cen­trom u Be­o­gra­du; 1963/64. je osno­va­na Ka­te­dra za ge­o­gra­fi­ju u Pri­šti­ni (kao or­ga­ni­za­ci­o­na je­di­ni­ca Fi­lo­zof­skog fa­kul­te­ta u sa­sta­vu Uni­ver­zi­te­ta u Be­o­gra­du) ko­jom ru­ko­vo­di aka­de­mik Ata­na­si­je Uro­še­vić itd. Isto ta­ko, for­mi­ra­nje i dru­gih ge­o­graf­skih in­sti­tu­ci­ja i aso­ci­ja­ci­ja u srp­skim i ju­go­slo­ven­skim ze­mlja­ma, u pro­šlo­sti i no­vi­je vre­me, pra­će­no je sna­žnom po­dr­škom – ka­drov­skom i ma­te­ri­jal­nom, i sve­u­kup­nom po­mo­ći iz na­šeg pr­vog i vo­de­ćeg ge­o­graf­skog na­uč­nog cen­tra u Be­o­gra­du. S ob­zi­rom na to mo­že se slo­bod­no re­ći da je sa­da­šnji Ge­o­graf­ski fa­kul­tet u Be­o­gra­du, ko­ji na­sta­vlja tra­di­ci­ju Cvi­ji­će­ve ge­o­graf­ske ško­le, ini­ci­ja­tor i no­si­lac raz­vo­ja i afirma­ci­je na­uč­ne ge­o­gra­fi­je u Srbiji i mnogim su­sed­nim ze­mlja­ma.

Na­stan­ku da­na­šnjeg Fa­kul­te­ta pret­ho­di dug raz­voj­ni put, od uvo­đe­nja uni­ver­zi­tet­ske na­sta­ve ge­o­gra­fi­je do for­mi­ra­nja in­sti­tu­ci­je ko­ja se pro­fe­si­o­nal­no ba­vi na­uč­nom ge­o­gra­fi­jom. Sma­tra se da uni­ver­zi­tet­ska na­sta­va ge­o­gra­fi­je po­či­nje otva­ra­njem Li­ce­ja u Kra­gu­jev­cu 1838. go­di­ne, ko­ji je 1841. pre­me­šten u Be­o­grad. Uka­zom Alek­san­dra Ka­ra­đor­đe­vi­ća, knja­za Sr­bi­je, iz 1853. go­di­ne na Pri­rod­no-teh­nič­kom ode­lje­nju Li­ce­ja uvo­di se fi­zič­ka ge­o­gra­fi­ja, kao je­dan od 12 na­stav­nih pred­me­ta. Go­di­ne 1863. Li­cej pre­ra­sta u Ve­li­ku ško­lu, a ona 1905. u Uni­ver­zi­tet u Be­o­gra­du. Kao što je ra­ni­je po­me­nu­to, 1883. go­di­ne osno­van je Ge­o­graf­ski za­vod, či­ji je pr­vi uprav­nik bio Jo­van Cvi­jić.

Kroz isto­ri­ju sa­da­šnji Ge­o­graf­ski fa­kul­tet vi­še pu­ta me­nja slu­žbe­ni na­ziv (Ge­o­graf­ski za­vod, Ka­te­dra za ge­o­gra­fi­ju, Ge­o­graf­ski in­sti­tut, Od­sek za ge­o­graf­ske na­u­ke, Od­sek za ge­o­graf­ske na­u­ke i pro­stor­no pla­ni­ra­nje, Ge­o­graf­ski fa­kul­tet Pri­rod­no-ma­te­ma­tič­kih fa­kul­te­ta itd.) i gru­pa­ci­ju na­u­ka u či­jem sa­sta­vu je bio (Isto­rij­sko-fi­lo­zof­ski od­sek Ve­li­ke ško­le, Fi­lo­zof­ski fa­kul­tet, Pri­rod­no-ma­te­ma­tič­ki fa­kul­tet i sl.). Da­na­šnji na­ziv do­bi­ja 1990. go­di­ne, ka­da je od do­ta­da­šnjeg Pri­rod­no-ma­te­ma­tič­kog fa­kul­te­ta for­mi­ra­no šest po­seb­nih fa­kul­te­ta (Ge­o­graf­ski fa­kul­tet, Bi­o­lo­ški fa­kul­tet, Ma­te­ma­tič­ki fa­kul­tet, Fi­zič­ki fa­kul­tet, He­mij­ski fa­kul­tet i Fa­kul­tet za fi­zič­ku he­mi­ju) u sa­sta­vu Uni­ver­zi­te­ta u Be­o­gra­du, s tim što su iz­ve­sno vre­me, pre pot­pu­nog osa­mo­sta­lji­va­nja, po­me­nu­ti fa­kul­te­ti funk­ci­o­ni­sa­li kao gru­pa­ci­ja Pri­rod­no-ma­te­ma­tič­kih fa­kul­te­ta.

U svim fa­za­ma svo­ga po­sto­ja­nja Ge­o­graf­ski fa­kul­tet je imao di­na­mi­čan raz­voj, svo­je uspo­ne i pa­do­ve. Uspo­ni su ve­za­ni za mir­no­dop­ske uslo­ve ži­vo­ta i ra­da u na­šoj ze­mlji, a pa­do­vi za rat­ne go­di­ne. Po­sle Dru­gog svet­skog ra­ta usle­di­la je ka­drov­ska i ma­te­ri­jal­na kon­so­li­da­ci­ja ove usta­no­ve i na­kon to­ga po­či­nje, slo­bod­no se mo­že re­ći, ubr­zan raz­voj na­uč­ne ge­o­gra­fi­je u te­o­rij­skom, me­to­do­lo­škom, ka­drov­skom i or­ga­ni­za­ci­o­nom smi­slu, kao i u pri­me­ni nje­nih re­zul­ta­ta u raz­li­či­tim obla­sti­ma dru­štve­ne prak­se. U okvi­ru Fa­kul­te­ta po­či­nju sa ra­dom no­ve stu­dij­ske gru­pe na osnov­nim i po­sle­di­plom­skim stu­di­ja­ma: za tu­ri­zam, pro­stor­no pla­ni­ra­nje, de­mo­gra­fi­ju i ži­vot­nu sre­di­nu.

Stu­di­je ge­o­gra­fi­je su kon­ti­nu­i­ra­no una­pre­đi­va­ne pu­tem iz­u­ča­va­nja no­vih na­stav­no-na­uč­nih di­sci­pli­na, ko­ri­šće­nja naj­no­vi­jih me­to­da u na­uč­no­i­stra­ži­vač­kom i na­stav­nom ra­du, or­ga­ni­za­ci­o­no, ka­drov­ski i na sve dru­ge mo­gu­će na­či­ne.

Te­ren­ska na­sta­va je sa­stav­ni deo pro­gra­ma svih studijskih grupa, a re­a­li­zu­je se na osno­vu pla­na ko­ji usva­ja Na­stav­no-n­auč­no ve­će Fa­kul­te­ta.

Ge­o­graf­ski fa­kul­tet uče­stvu­je u vi­še pro­gra­ma na­me­nje­nih uni­ver­zi­tet­skoj na­sta­vi vo­de­ćih svet­skih kom­pa­ni­ja u obla­sti in­for­ma­ci­o­nih teh­no­lo­gi­ja. Na ovaj na­čin smo u mo­guć­no­sti da stu­den­te upo­zna­mo i omo­gu­ći­mo im da to­kom stu­di­ja ko­ri­ste naj­so­fi­sti­ci­ra­ni­je pro­gra­me kom­pa­ni­ja Inter­graph, Mic­ro­soft i Orac­le. Uz re­dov­nu na­sta­vu, na Fa­kul­te­tu se or­ga­ni­zuju fa­kul­ta­tiv­ni kur­se­vi na ko­ji­ma će za­in­te­re­so­va­ni stu­den­ti mo­ći da usvo­je do­dat­na in­for­ma­tič­ka zna­nja o ko­ri­šće­nju i pri­me­ni raz­li­či­tih soft­ver­skih pa­ke­ta u ge­o­gra­fi­ji, tu­ri­zmo­lo­gi­ji, pro­stor­nom pla­ni­ra­nju, de­mo­gra­fi­ji i na­u­ci o ži­vot­noj sre­di­ni.
U iz­vo­đe­nju na­sta­ve i u na­uč­no­i­stra­ži­vač­kom ra­du Fa­kul­tet sa­ra­đu­je sa mno­gim na­uč­nim in­sti­tu­ti­ma, srod­nim fa­kul­te­ti­ma i dru­gim usta­no­va­ma: Ge­o­graf­skim in­sti­tu­tom ”Jo­van Cvi­jić” SANU u Be­o­gra­du, Vojnogeografskim in­sti­tu­tom, In­sti­tu­tom za ar­hi­tek­tu­ru i ur­ba­ni­zam Sr­bi­je (IAUS), Ju­go­slo­ven­skim in­sti­tu­tom za ur­ba­ni­zam i sta­no­va­nje (JU­GI­NUS), In­sti­tu­tom za srp­ski je­zik Srp­ske aka­de­mi­je na­u­ka i umet­no­sti u Be­o­gra­du, Ar­hi­tek­ton­skim fa­kul­te­tom u Be­o­gra­du, prirodno-matematič­kim fa­kul­te­ti­ma u No­vom Sa­du, Pri­šti­ni (sa pri­vre­me­nim se­di­štem u Ko­sov­skoj Mi­tro­vi­ci), Ni­šu, Ba­nja­lu­ci i Is­toč­nom Sa­ra­je­vu, Re­pu­blič­kim za­vo­dom za sta­ti­sti­ku Sr­bi­je u Be­o­gra­du, Ge­o­kar­tom u Be­o­gra­du i dr. Po­sle vi­še­go­di­šnjeg pe­ri­o­da po­li­tič­ke i eko­nom­ske blo­ka­de Sr­bi­je, po­sled­njih go­di­na po­ste­pe­no se us­po­sta­vlja pre­ki­nu­ta na­stav­no-na­uč­na ko­o­pe­ra­ci­ja sa mno­gih srod­nim in­sti­tu­ci­ja­ma u ne­po­sred­nom su­sed­stvu na­še ze­mlje i Evro­pi (sa državnim Geografskim fa­kul­te­tom u Mo­skvi, Uni­ver­zi­te­tom u Lju­blja­ni, Uni­ver­zi­te­tom u So­fi­ji, Uni­ver­zi­te­tom u Sko­plju, Sor­bo­nom i dr.). Ova sa­rad­nja na­stav­ni­ci­ma i sa­rad­ni­ci­ma u na­sta­vi Ge­o­graf­skog fa­kul­te­ta, po­red osta­log, omo­gu­ća­va kva­li­tet­nu na­sta­vu i na­uč­no usa­vr­ša­va­nje.

U svom raz­vo­ju srp­ska ge­o­graf­ska ško­la, ko­ja se još po nje­nom tvor­cu na­zi­va i Cvi­ji­će­va ge­o­graf­ska ško­la, a či­ji je glav­ni ini­ci­ja­tor i no­si­lac raz­vo­ja Ge­o­graf­ski fa­kul­tet u Be­o­gra­du, pro­šla je kroz dve glav­ne fa­ze: tra­di­ci­o­nal­nu i sa­vre­me­nu.

Tra­di­ci­o­nal­na fa­za raz­vo­ja srp­ske ge­o­gra­fi­je tra­je od kra­ja XIX ve­ka, pa sve ne­gde do sre­di­ne XX ve­ka. Obe­le­že­na je in­sti­tu­ci­o­na­li­za­ci­jom i pro­fe­si­o­na­li­za­ci­jom na­uč­ne ge­o­gra­fi­je (osni­va­nje Ge­o­graf­skog za­vo­da i Srp­skog ge­o­graf­skog dru­štva u Be­o­gra­du, po­kre­ta­nje ge­o­graf­skih pu­bli­ka­ci­ja – edi­ci­ja Na­se­lja srp­skih ze­ma­lja, Gla­snik Srp­skog ge­o­graf­skog dru­štva i dr.) u Be­o­gra­du i dru­gim na­uč­nim i uni­ver­zi­tet­skim cen­tri­ma. Ova fa­za je krup­nim slo­vi­ma upi­sa­na u isto­ri­ju srp­ske na­uč­ne ge­o­gra­fi­je, po­seb­no po ko­lo­sal­nim na­uč­nim do­stig­nu­ći­ma u obla­sti ge­o­mor­fo­lo­gi­je, ge­o­gra­fi­je na­se­lja i ge­o­gra­fi­je sta­nov­ni­štva, kao i dru­gih de­lo­va ge­o­graf­ske na­u­ke (kli­ma­to­lo­gi­je, pri­vred­ne ili eko­nom­ske ge­o­gra­fi­je, re­gi­o­nal­ne ge­o­gra­fi­je itd.). Iz­u­ze­tan zna­čaj i da­nas ima­ju na­uč­ni re­zul­ta­ti ostva­re­ni u okvi­ru an­tro­po­ge­o­graf­skih iz­u­ča­va­nja na­se­lja srp­skih ze­ma­lja, po­re­kla i psi­hič­kih oso­bi­na sta­nov­ni­štva. Iz tih raz­lo­ga je u na­u­ci već kon­sta­to­va­no da je srp­ska ge­o­graf­ska ško­la u obla­sti iz­u­ča­va­nja na­se­lja i sta­nov­ni­štva ”pr­va ško­la te vr­ste kod nas, a u mno­go­me i u sve­tu”.

Sa­vre­me­na fa­za raz­vo­ja srp­ske ge­o­graf­ske ško­le, kao što je već po­me­nu­to, po­či­nje sre­di­nom XX ve­ka i tra­je do da­nas. No­va stre­mlje­nja usme­re­na su ka po­ve­zi­va­nju te­o­rij­sko-me­to­do­lo­ških i sve­u­kup­nih do­stig­nu­ća tra­di­ci­o­nal­ne ge­o­gra­fi­je i no­vih aspe­ka­ta i pri­stu­pa u ge­o­graf­skim pro­u­ča­va­nji­ma, kao i pro­na­la­že­nju no­vih pu­te­va afir­ma­ci­je ge­o­graf­ske na­u­ke. S ovog gle­di­šta zna­čaj­ne su sle­de­će ten­den­ci­je:

  • raz­voj ne­kih no­vih ge­o­graf­skih di­sci­pli­na (tu­ri­stič­ke ge­o­gra­fi­je, ge­o­graf­skih osno­va pro­stor­nog pla­ni­ra­nja, pri­me­nje­ne hi­dro­lo­gi­je, pri­me­nje­ne kli­ma­to­lo­gi­je, pri­me­nje­ne ru­ral­ne i ur­ba­ne ge­o­gra­fi­je, ge­o­gra­fi­je ži­vot­ne sre­di­ne, ge­o­graf­skih in­for­ma­ci­o­nih si­ste­ma i dr.),
  • ute­me­lji­va­nje, raz­voj i afir­ma­ci­ja no­vih na­uč­nih pri­stu­pa u sa­vre­me­nim ge­o­graf­skim is­tra­ži­va­nji­ma (per­spek­tiv­ni, si­stem­ski, pro­stor­no pla­ner­ski, ge­o­e­ko­lo­ški, de­mo­ge­o­graf­ski, tu­ri­stič­ko-ge­o­graf­ski, turizmološki),
  • pri­me­na kvan­ti­ta­tiv­nih me­to­da i struk­tur­nih ana­li­za (ob­ja­šnje­nje i raz­u­me­va­nje od­re­đe­nih pri­rod­nih i dru­štve­nih struk­tu­ra) u ge­o­graf­skim is­tra­ži­va­nji­ma,
  • pro­u­ča­va­nje pro­stor­ne i funk­ci­o­nal­ne or­ga­ni­za­ci­je po­je­di­nih ge­o­graf­skih obje­ka­ta, po­ja­va i pro­ce­sa,
  • do­pri­nos una­pre­đi­va­nju kva­li­te­ta ži­vo­ta i ra­ci­o­nal­nog is­ko­ri­šća­va­nja i upra­vlja­nja re­sur­si­ma,
  • raz­gra­na­ta na­uč­na ko­o­pe­ra­ci­ja ge­o­gra­fi­je kroz mul­ti­di­sci­pli­nar­na, in­ter­di­sci­pli­nar­na i tran­sdi­sci­pli­nar­na is­tra­ži­va­nja sa dru­gim po­seb­nim na­u­ka­ma (so­ci­o­lo­gi­jom, eko­no­mi­jom, ur­ba­ni­zmom, et­no­lo­gi­jom, de­mo­gra­fi­jom i dr.) u obla­sti iz­u­ča­va­nja ra­zno­vr­snih i srod­nih pro­ble­ma,
  • ja­če, sve­stra­ni­je i sta­bil­ni­je po­ve­zi­va­nje sa po­je­di­nim pod­ruč­ji­ma dru­štve­ne prak­se, pre sve­ga sa pro­stor­nim i ur­ba­ni­stič­kim pla­ni­ra­njem i dr.

Sa­vre­me­ni tren­do­vi u raz­vo­ju srp­ske ge­o­gra­fi­je ozna­če­ni su, između ostalog, i osni­va­njem no­vih or­ga­ni­za­ci­o­nih je­di­ni­ca i stu­dij­skih gru­pa u okvi­ru sko­ro svih uni­ver­zi­tet­skih cen­ta­ra u kojima postoje geografske institucije. Oni se, naj­pre, ja­vlja­ju na Uni­ver­zi­te­tu u Be­o­gra­du (1971. go­di­ne je osno­van In­sti­tut za tu­ri­zam i pro­stor­no pla­ni­ra­nje, 1972. po­če­la je sa ra­dom stu­dij­ska gru­pa za tu­ri­zam, 1977. osno­va­na je stu­dij­ska gru­pa za pro­stor­no pla­ni­ra­nje, 1999. po­či­nje sa ra­dom stu­dij­ska gru­pa za de­mo­gra­fi­ju, 2000. osno­va­na je stu­dij­ska gru­pa za iz­u­ča­va­nje ge­o­pro­stor­nih osno­va ži­vot­ne sre­di­ne i dr.), da bi po­tom bi­li pre­ne­ti i u dru­ge na­uč­ne i uni­ver­zi­tet­ske cen­tre u okru­že­nju – No­vom Sa­du, Pri­šti­ni, Ba­nja­lu­ci, Ni­šu, Nik­ši­ću i Is­toč­nom Sa­ra­je­vu.