Медицинска географија

  • Врста и ниво студија: Основне академске
  • Наставник: др Милован Пецељ
  • Статус предмета: Изборни
  • Број ЕСПБ: 6
  • Семестар: V
  • Број часова: 2+2

Упознавање са факторима географске средине (како природним тако и друштвеним) који позитивно или негативно утичу на здравље становништва. Поред изучавања географских фактора од значаја за здравље становника, циљ предмета јесте и изучавање географске дистрибуције болести (тзв. географија болести или нозогеографија), као и проучавање фактора природне и друштвене средине који најповољније утичу на здравље човека (географија здравља или саногеографија).

Оспособљеност за примену практичних знања из области медицинске географије.

Предавања:
1. Медицинска географија – појам, подела и предмет проучавања: Појам медицинске географије. Појам здравља и болести. Улога географије у изучавању здравља и болести становништва. Друге научне дисциплине које се баве проблематиком утицаја животне средине на здравље људи. Постанак и развој медицинске географије као научне дисциплине у свету и у Србији. Фазе у развоју медицинске картографије. Методи медицинске географије. Појам медицинско-географских фактора.
2. Геофизички фактори и здравље становништва: Магнетизам Земље и утицај природних магнетних поља; Природно електрично поље и терестичко топлотно поље; Утицај природних нејонизујућих поља; Природно јонизујуће зрачење – утицај природних радиоактивних поља.
3. Геолошки, педолошки и геоморфолошки фактори и здравље становништва: Геолошки фактори и здравље становништва – утицај стена и минерала на очување и унапређење здравља, односно појаву болести. Педолошки фактори и здравље. Геоморфолошки фактори и здравље – утицај облика рељефа, надморске висине, нагиба и експозиције на здравље; појава висинске болести.
4. Геохемијски фактори и здравље становништва: Појам геохемијских фактора. Најзначајнији макро- и микроелементи у стенама, води и земљишту и њихово позитивно и негативно дејство на здравље.
5. Хидролошки фактори и здравље: Вода као услов и фактор здравља. Здравствени значај воде за пиће. Потребе за водом и поремећаји здравља везани за количину воде. Хигијенска и епидемиолошка улога воде. Хидричне епидемије. Хемијски састав воде за пиће и здравствени поремећаји. Хидросферске непогоде и здравље.
6. Утицај климе и времена на здравље људи: Појам биотропизма и биотропних временских ситуација. Утицај Сунчеве радијације на организам човека. Дејство температуре и влажности ваздуха на организам човека. Утицај атмосферског притиска, ветра, инсолације, облачности и падавина на организам човека. Ваздушни фронтови и а здравље. Елементарне климатске непогоде и здравље. Климатске промене и здравље. Метеоротропна обољења.
7. Биогеографски и биолошки (биотички) фактори: Утицај живог света на здравље људи. Подела биолошких агенаса (инфективни, неинфективни) и утицај на здравље. Трансмисивне болести и појам вектора. Најзначајнији природни алергени. Биогеографија лековитих биљака.
8. Становништво и насеља као друштвеногеографска и медицинскогеографска категорија: Број становника и густина насељености. Природно и механичко кретање становништва. Структуре становништва и здравље – старосна и полна структура; професионална, расна, етничка и конфесионална структура. Утицај облика насељености на живот и здравље. Патологија урбане средине. Утицај квалитетa животне средине села на здравље.
9. Привредне делатности и здравље становништва: Утицај термоелектрана и депонија пепела на здравље становништва. Индустријска делатност као фактор нарушавања квалитета животне средине – здравствени аспект (металургија и металопрерађивачка индустрија; хемијска, грађевинска, текстилна и прехрамбена индустрија). Медицинскогеографски аспект пољопривреде. Саобраћај и саобраћајна инфраструктура.
10. Социоекономски фактори и здравље становништва: Животни стандард и здравље становништва. Стамбена и радна средина и здравље становништва. Исхрана и здравље.
11. Епидемије: Појам и настанак епидемије. Узроци болести. Појам географије болести (нозогеографије). Најзначајније пандемије заразних обољења кроз историју (куга, колера, маларија, грип, нове болести).
12. Географија незаразних обољења: Појам и подела незаразних обољења и утицај географских фактора на њихов настанак. Кардиоваскуларна обољења. Малигни тумори. Ендемске болести у Србији и окружењу – поремећаји узроковани недовољним уносом јода; Ендемски сифилис; Ендемска нефропатија; Ендемски каријес и ендемска флуороза.
13. Географија здравља (саногеографија): Географски фактори са позитивним дејством на здравље људи – климатски фактори (благодети поднебља); благотворно дејство воде (морска вода, лековите минералне воде); Пелоиди и пелоидотерапија; Биогеографија лековитих биљака.
14. Здравствено стање становништва Србије и света: Мерење здравља преко основних здравствених показатеља (односи, проценти, стопе). Мерење здравља преко збирних показатеља. Здравствено стање становништва Србије – анализа и оцена здравља на бази појединачних показатеља (морталитет, морбидитет, збирни показатељи). Сличности и разлике са земљама Европе и света.
15. Здравствени систем и здравствена заштита у Републици Србији: Организација здравствене службе у Републици Србији – Здравствене установе. Постељни капацитети и кадрови (здравствени радници и сарадници).

Вежбе:
Практичан приказ позитивног и негативног дејства појединих географских фактора на здравље становништва – примери у Србији и свету; Квантификација оболевања и умирања – израчунавање морбидитета, морталитета итд.; Картографски приказ ареала болести (здравља) и довођење у везу са могућим узроцима из географске средине. Презентације студентских семинарских радова.

Обрадовић-Арсић Д., Гледовић З. (2012): Медицинска географија. Универзитет у Београду – Географски факултет.
Јовичић Ж. (1998): Основи медицинске географије Србије (теоријско-методолошки концепт). Српско-географско друштво, Београд
Komatina M. M. (2001): Medicinska geologija, „Tellur“ – Geoinženjering, Beograd, Beograd