Методологија геопросторних истраживања животне средине и ГИС

Оспособљавање студента да на основама геосистемне анализе и синтезе, на геокомпонентном и геокомплексном нивоу, сагледава и тумачи стање и проблеме у животној стредини. Осим анализе, на квантитативном и квалитативном нивоу, актуелног стања животне средине (геосферни и геокомплексни ниво) кандидат ће бити оспособљен да сагледава како трендове и реконструкцију прошлих  (еколошка историја), тако и научно прогнозирање будућих потенцијалних промена (појава, процеса и објеката) елемената и фактора животне средине. Кроз истраживање стања и проблема презентираће се разноврсне могућности синтезе и интеграције чињеница и идеја везаних за истраживање различитих медијума и геопросторних система животне средине, на територијално различитим модел системима. Указаће се на нужност превазилажења концепта животне средине као дуалног система (природа и друштво; живо и неживо), али и као простог агрегата саставних делова геопростора. Сагледавањем стања и проблема кандидат стиче основе за целовито тумачење комплексних геопросторних рела­ција у животној средини и могућностима њихове примене у другим комплексним научним дисциплинама: предеона екологија, комплексна географија, ноологија, созологија, натурсоциологија итд.

Да докторанати у реалиним условима, кроз кроз опште и посебне методолошке оквире савременог истраживања животне средине, буду оспособљени за анализу: ресурса и услова животне средине, стања и проблема, детерминишу квантитативни и квалитативни капацитет и научно предвиде трендове и динамику промена.

Предмет има два основна сегмента: 1) Обрада методолошко-стручне литературе из предметне проблематике; 2) Израда или анализа конкретног Пројекта стања и проблема у животној средини и симулација потенцијалних промена, као и предлога мера и активности у циљу њене проградације.

Одабрани текстови домаћих и страних аутора
Љешевић М. (2005): „Teoрија и методологија животне средине”, Географски факултет, Универзитет у Београду.
Веселиновић Д., Гржетић И., Ђармати Ш., Марковић Д. (1995): „Физичкохемијски основи заштите животне средине – стања и процеси у животној средини”, Факултет за физичку хемију, Београд.
Мilinčić М. & Đorđević T. (2011) Management of Spring Zones of Surface Water - The Prevention of Ecological Risks on the Example of Serbia and South Eastern Europe, Understanding and Managing Threats to the Environment in South Eastern Europe (Meško, Dimitrijevic & Fields, eds.), NATO Science for Peace and Security Series C: Environmental Security, Springer Netherlands, pp. 225-249.
Милинчић А. M. (2009) Изворишта површинских вода Србије – еколошка ограничења и ревитализација насеља, Универзитет у Београду Географски факултет, Београд, стр. 1-281.
Milinčić М, Dimitrijević Д, Đorđević Т. (2011) Climate Impacts on Environmental Refugees and Security in South Eastern Europe, Journal of Balkan Ecology, vol. 14, No 3, str. 243-253.
Stapleton, P.JT, Cooney, A.M., Hix, W.H. (1996): „Environmental Management and Monitoring Systems-An Implementation Guide for Small and Medium-Sized Organizations”, NSF International, Michigan;
Wadsworth R., Treweek J. (1999): “Geographical Information System for Ecology”, Longman, Edinburgh.
Пузовић, С., Грубач, Б., (1998): Стање и проблеми заштите природе у Србији и концепција даљих активности на заштити, Посебна издања Републичког завода за заштиту природе Србије, бр 12. Заштита природе и туризам у Србији, Београд;
Методологија за израду локалних еколошких акционих планова, REC канцеларија, Београд
Directive 2001/42/EC on the Assessment of the Effects of Certain Plans and Programmes on the Environment, EU Parlament
чланци из научних часописа