Увод у географију

Циљ предмета је да студент упозна историју географије и стекне скуп знања неопходних да активно и ефикасно студира географију.

Задаци предмета су да студент разуме због чега су данас неопходна географска знања, зна како се ширио географски хоризонт (у физичком и духовном смислу те речи), разуме шта проучава географија и које методе користи, научио да користи географске изворе и традиционална „географска оруђа”, заволео географију да би ту љубав касније преносио на своје ученике.

Предавања: 1) Уводно предавање; организација Београдског унивезитета и карактер универзитетских студија; организација Географског факултета; 2–3) Основне етапе настанка и развоја географије; 4) Заједнички елементи у свим дефиницијама географије; 5) Објекат, предмет и садржај географије, структура географске науке, место географије у систему наука, задаци географије; 6) Утврђивање и провера знања: први колоквијум; 7) Физичка географија (гост-предавач, физички географ); 8) Регионална географија (гост-предавач, регионални географ); 9) Везе географије са другим наукама (гост-предавач, астроном); 10) Општегеографске методе; 11) Утврђивање и провера знања: други колоквијум; 12–13) Традиционална географска „оруђа„ – компас, глобус, географска карта, атлас; 14) Географски извори (класични и електронски): библиографије, енциклопедије, речници; географски часописи; географска лектира; 15) Систематизација градива; потписи.

Вежбе: 1) Зашто студирати географију; анкета; 2) Подела тема практичних радова на основу анкете; 3–4) Античка географија: географи – Ератостен, Хипарх, Страбон, Птолемеј; путници и морепловци – Неарх, Питеј; 5) Презентација изабраних семинарских радова; 6) Утврђивање и провера знања: први колоквијум; 7) Географија средњовековља: путници – Марко Поло, Ал-Идризи, Ибн-Батута; путовања и открића Викинга; доба припреме великих географских открића: Х. Морепловац, П. Тосканели; 8) Први период великих географских открића: морепловци – К. Колумбо, Васко де Гама, А. Веспучи, Ф. Магелан; географи и картографи: М. Валдеземилер, А. Ортелијус, Г. Меркатор; 9) Други период великих географских открића: Б. Варанијус; 10) Презентација изабраних семинарских радова; 11) Утврђивање и провера знања: други колоквијум; 12–13) Нововековна географија и рађање савремене географије: истраживачи – Хумболт, Р. Пири, Ф. Кук, Р. Амундсен, Р. Скот, А. Вегенер, Т. Хејердал, Ж. Кусто; 14) Савремена географија у Србији: Јован Цвијић; 15) Презентација изабраних семинарских радова; потписи.

Обавезна:

Тадић, М. (2005). Птолемејевска географија. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.

Мастило, Н. (2005). Речник савремене српске географске терминологије. Београд: Географски факултет.

Љешевић, М. (2006). Савремени правци развоја и будућност географије. У Србија и савремени процеси у европи и свету (113–119): Београд–Tara: Географски факултет.

Данеш, Ј. В. (1927). Јован Цвијић. Београд: Географско друштво.

 

Географска лектира:

Гавриловић, Д. (1974). Роберт Скот. Земља и људи, 24, 199–210.

Гавриловић, Д. (1988). Алфред Вегенер. Земља и људи, 38, 77–84.

Гавриловић, Д. (1999). Александер фон Хумболт. Глобус, 25, 175–181.

Куњин К. (2006). Васко да Гама. Београд: Stena Press.

Цвајг, С. (1948). Магелан. Нови Сад: Матица Српска.

Јаковљев, А. (2010). Амундсен. Београд: Stena Press.